Definisanje nulte tačke koordinatnog sistema (zero point) je ključno za pravilno programiranje i obradu na CNC mašinama, jer od nje zavisi preciznost obrade. Evo kako se nulta tačka određuje na različitim vrstama CNC mašina:

1. Šta je nulta tačka?

• Nulta tačka je referentna tačka koordinatnog sistema koju CNC mašina koristi za određivanje svih pozicija alata tokom obrade.

• Sve dimenzije i pokreti alata u G-kodovima odnose se na ovu tačku.

Postoje dve glavne vrste nultih tačaka:

1. Mašinska nulta tačka (Machine Zero Point - MZP)

   • Definisana od strane proizvođača mašine.

   • Obično se nalazi na fiksnoj poziciji, npr. na krajnjoj tački ose vretena ili na ivici radnog stola.

   • Koristi se kao osnovna referenca za sve druge tačke.

2. Radna nulta tačka (Work Zero Point - WZP)

   • Definiše je operater prema poziciji obratka na radnom stolu ili u steznoj glavi.

   • Omogućava da se program prilagodi različitim obratcima.

2. Postavljanje nulte tačke na CNC strugu:

Na strugu, koordinatni sistem je u X-Z ravni. Postavljanje nulte tačke uključuje sledeće korake:

1. Mašinska nulta tačka (MZP):

   • Obično je na sredini ose vretena (Z=0) i na osi rotacije obratka (X=0).

   • Koristi se kao polazna tačka za određivanje radne nulte tačke.

2. Radna nulta tačka (WZP):

   • Radna nulta tačka se obično postavlja na levi kraj obratka (na Z osi) i na spoljni prečnik obratka (na X osi).

   • Alat se pomera do leve ivice obratka i spoljnog prečnika, a te vrednosti se registruju kao (X=0, Z=0).

   • Ovo omogućava da se svi pokreti i dimenzije odnose na ovu tačku.

3. Postupak postavljanja:

   • Pomeri alat do tačke gde želiš da bude radna nulta tačka.

   • Unesi te koordinate u CNC kontroler koristeći G-kod (npr. G54, G55 za radne koordinate).

   • Mašina sada koristi tu tačku kao referencu.

3. Postavljanje nulte tačke na CNC glodalici:

Na glodalici, koordinatni sistem je u X-Y-Z prostoru. Postavljanje nulte tačke uključuje sledeće:

1. Mašinska nulta tačka (MZP):

   • Obično se nalazi na gornjem levom uglu radnog stola i na najvišoj tački Z ose (gde je alat u neutralnom položaju).

2. Radna nulta tačka (WZP):

   • Radna nulta tačka se obično postavlja na ugao obratka (X=0, Y=0) i na gornju površinu obratka (Z=0).

   • Operater određuje gde će ta tačka biti u zavisnosti od pozicije obratka na stolu.

3. Postupak postavljanja:

   • Za X i Y: Pomeri alat do tačke (npr. gornji levi ugao obratka) i zabeleži koordinate u CNC kontroleru.

   • Za Z: Postavi alat na gornju površinu obratka i zabeleži Z koordinatu kao 0.

   • Koristi G54, G55 itd. za definisanje radnih koordinatnih sistema.

4. G-kodovi za definisanje nulte tačke:

• G54, G55, G56... – Koriste se za definisanje različitih radnih nultih tačaka.

  • Na primer:

    G54 ; Koristi radni koordinatni sistem G54

• G92 – Privremeno postavljanje radne nulte tačke.

  • Na primer:

    G92 X0 Y0 Z0 ; Postavlja trenutnu poziciju kao nultu tačku

5. Zašto je nulta tačka važna?

• Preciznost: Omogućava tačno pozicioniranje alata u odnosu na obradak.

• Efikasnost: Omogućava ponavljanje obrade bez dodatnog podešavanja.

• Fleksibilnost: Omogućava prilagođavanje različitim obratcima na istoj mašini.

Koordinatni sistem na CNC strugu:

• Z osa:

  • Predstavlja pravac duž ose vretena, odnosno pravac dužine obratka.

  • Kretanje alata po Z osi menja poziciju alata duž obratka (npr. rezanje cilindričnih površina ili pravljenje uzdužnih zareza).

• X osa:

  • Poprečna osa u odnosu na pravac vretena.

  • Kretanje alata po X osi menja prečnik obratka (npr. smanjenje prečnika, konusna obrada).

• Y osa:

  • Na strugu se ne koristi, jer strug radi u 2D ravni (X-Z), budući da alat obično ne obavlja rad u pravcu koji je okomit na ravan vretena.

Primer:

Ako imaš obratak cilindričnog oblika:

• Z osa – određuje koliko daleko alat treba da se pomera duž obratka.

• X osa – određuje prečnik do kojeg alat treba da skida materijal.

Koordinatni sistem na CNC glodalici:

• X osa:

  • Predstavlja horizontalno kretanje alata udesno (s leva na desno).

  • Ovo je pravac koji prati širinu obratka.

• Y osa:

  • Predstavlja horizontalno kretanje alata ka ili od posmatrača.

  • Ovo je pravac koji prati dužinu obratka.

• Z osa:

  • Predstavlja vertikalno kretanje alata (gore-dole).

  • Ovo je dubina, tj. osa koja omogućava alatu da ulazi u materijal ili da se podigne iznad njega.

Primer:

Ako glodalica obrađuje ravnu površinu:

• X osa – omogućava alatima da se kreću levo-desno.

• Y osa – omogućava alatima da se kreću napred-nazad.

• Z osa – omogućava alatima da ulaze u materijal ili izlaze iz njega (npr. bušenje ili glodanje na određenoj dubini).

Glavna razlika između struga i glodalice:

1. Strug:

   • Obradak rotira (na vretenu), dok alat obavlja kretanje samo u X-Z ravni.

   • Ne koristi Y osu.

2. Glodalica:

   • Obradak je fiksan, a alat se kreće u X, Y i Z osama.

   • Sve tri ose (X, Y i Z) su aktivne za određivanje pozicije alata.

Zaključak:

• Kod struga, koristiš X-Z ravan jer je obratak rotirajući i obrada je fokusirana na uzdužne i prečne dimenzije.

• Kod glodalice, koristiš X-Y-Z sistem, gde Z omogućava ulazak alata u materijal, dok X i Y definišu horizontalnu površinu obrade.